Čuješ i ti rado štorice i povidajke? Onda imaš sigurno i najdražu povidajku, ku si opet i opet poslušaš ili čitaš.
 

Lipih i zanimljivih, šalnih i tužnih, novih i starih štoric je čuda, ali ni u jednoj knjigi nećeš toliko najti kot u Bibliji. Broji i ka biblijska “povidajka” med tvoje najobljubljenije štorice? Znamda ona od Jone u trbuhu velike ribe ili ona od maloga muža Zakeja, ki je splaznio na stablo, da more bolje viditi Jezuša, ili ona od trih mudracev, ki su iz dalekoga istoka doputovali, da moru pozdraviti Maloga Jezuša? U Bibliji moreš najti sto i sto takovih “štoric”. Zbog toga je Biblija i jako debela knjiga. Zvana toga je jur jako stara, neke štorice su jur postojale čuda prije, nego se je narodio Jezuš pred prilično 2000 ljeti. Druge “povidajke” su bile napisane stoprv po Jezuševoj smrti i povidaju o njegovom žitku i o tom, ča se je dogodilo po njegovoj smrti.
 

Ne samo knjiga

Sveto pismo/Biblija nije samo jedna pojedina knjiga, nego postoji od čuda knjig, točnije rečeno od sedamdeset i trih. To je cijeli regal s knjigami! Jednoga dana su svezali sve te knjige med dvi korice i su je imenovali „BIBLIJA“ - od grčke riči: „knjige“.

Dva veliki dijeli

U Bibliji postoju dva veliki dijeli: Stari Zakon/Stari Teštamenat, u kom je napisano sve o Bogu i o Izraelci prije nego je Jezuš došao na svit - i Novi Zakon/Novi Teštamenat, u kom stoji sve o Jezušu. I to od narodjenja, smrti i goristanja, ter prilike, ke je on ljudem povidao. Isto tako ćeš u Novom Teštamentu najti priče o Jezuševi prijatelji iz časa po goristanju Jezuševom kot i čuda pisam prvih kršćanov.

Kako su napisali Bibliju?

Pred 2000 ljeti nije bilo niti kompjutora niti papira. Pisalo se je na roli pergamenta perom i tintom. Prilično pred 500 ljeti su ljudi pak iznašli mašinu, kom su mogli tiskati knjige. Tako je i Biblija bila med prvimi tiskanimi knjigami.

Slika: Veronika Racz