Sada, u jeseni, slavi se žetvena zahvalnica u Katoličanskoj Crikvi. Vjerniki se zahvaljuju dragomu Bogu za urodju i plode, ke su imali kroz ljeto. Za ovu priliku je bila farska crikva svetačno nakinčena žitom, sadjem, povrćem i drugimi dari, ki su osebujno bliski prirodi, ča se more zahvaliti Gertrudi Wukits.
Nedilju, 29. septembra 2024. je ov svetak zahvalnosti proslavljen i u fari Nova Gora. Na ovoj žetvenoj zahvalnici su i školska dica skupa sa svojimi roditelji, starimi starji i učitelji aktivno sudjelovala. Noseći male košarice na žetvenu zahvalnicu, dica su skupa s farnikom mag. Davidom Grandićem svečevala žetvenu zahvalnicu. Slavlje je započelo blagoslovom žetvenih darov. U prodiki je farnik Grandić razložio dici i svim drugim nazočnim vjernikom, za ča ide u ovoj zahvalnici. Naglasio je tri ključne riči: “zahvaliti, razmisliti i podiliti”.
Ljudi zahvaljuju Bogu za sâde, plode u poljodjelstvu i vrti i se spomenu na povezanost ljudi i prirode. Bog nam daje kruh svagdanji i sve, ča nam je potribno za žitak.
Ali človik isto tako triba imati na misli, da se ništa od toga ne razumi samo po sebi. 1 Tim 4,4-5: “Ar sve, ča je Bog stvorio, je dobro, i ništa nij zahićenja vridno, ča se primi s zahvalnošću. Ar se posvećuje riču Božjom i molitvom.” Zvana zahvaljivanja za žetvu moramo biti svisni i očuvanja stvorenoga i naše odgovornosti za prirodu i životinje.
I morali bi isto tako diliti. Pogled na svit potresen krizami i vihori pokazuje, da nije svim tako dobro. I ovde na pozornicu dojde dilenje. Ne ide nek za dilenje sadja, hrane i drugih darov, nego i za nematerijalne vridnosti kot su ljubav, zahvalnost, poštovanje i još čuda toga.
Školska dica su isto pomogla oblikovati svetu mašu, čitala su prošnje, jačila su i zahvalila se dragomu Bogu za dare. Za muzičko oblikovanje su bili još odgovorni kantor Robert Novaković i mladi kantor Morice Krenn.
Ova zahvalnica bila je jedno lipo slavlje puno zahvalnosti, ko nas je spominjalo na to, da smo dio Božjega stvorenja, ko nam je on povjerio, a ujedno smo i odgovorni za nje.
Slika: Karl Knor