U 88. ljetu života je 18. novembra po kratkom, teškom betegu umrla Erika Živković, okripljena bolesničkim sakramentom (rodjena 3. decembra 1933.).

Erika Živković je imala diboku vjeru, ka joj je pomagala u lipi i u najškuriji ura žitka. Kot mlada žena je pri tragičnoj nesrići zgubila muža i ostala sama s trojom malom dicom, s četvrtim je bila noseća. Pomoću svoje majke Marije Grandić je odgojila dicu i njoj sve omogućila, tako da dici nikada na ničem nije falilo a kasnije se je skrbila i za unuke.
 

Jaka i pobožna je i ostala, kada je pred 12 ljeti zgubila jednoga unuka. Bila je vjeran kotrig “Marijine legije” a u misecu septembru do konca peljačica Društva Srca Jezuševoga. Pobirala je i za mašu za pokojne kotrige društva, ka se služi jednoč u ljetu. Gajila je tradiciju u adventu “Iskanje noćišća”, ku je lani sama s familijom izmolila. Svaku subotu je teško čekala na novo izdanje “Glasnika”, koga je s velikom radošću čitala.
 

Pokojna Erika Živković je bila stručnjakinja za stinjačku nošnju. Od svoje majke i staremajke se je naučila svaki kusić nošnje ušiti i oblikovati ter posnažnice, staćile i druge za sve moguće prilike opraviti. Ona je bila priznata i obljubljena kod svih, ki su ju poznali, kot velikodušan človik. Pomagala i darovala je prez kakovoga očekivanja. Ljubila je društvo i lako sklopila prijateljstva. Nje srce je bilo uvijek otvoreno za sve, ki su ča tribali. Pokojna si je u svoje molitvene podloge zapisala “Va križu je moć, batrenje i spasenje”.

Draga Erika “Pitrina”, draga mati - počivaj u miru!