Kerstin na veliko kupuje pratež u prodavaonici za opravu. Jur stoji pred blagajnom. Onda malo poštenta i pita prodavačicu: “Morem pratež zaminiti, ako se mojim roditeljem dopada?”
 

Pratež se na nijedan način nesmi dopadati Kerstinovim roditeljem. Ako bi to tako bilo, pokazivalo bi to po Kerstinovom mišljenju, da se poklapaju nje ukus s ukusom roditeljev. A ta utisak kani ona na svaki način obajti. Ne more se biti istoga mišljenja kot i odredjene osobe, ke predstavljaju “stari svit”! Ter se triba i samo jur sumnja prebraniti. Tako se pri odgoju većkrat mora od dice potribovati suprotivno od toga, ča se želji, da ona činu, ča mi kanimo.
 

Ovo je osobina, ka se u današnjem društvu uvijek nanovo najde, i u Crikvi. Ako neki človik izrazi svoje mišljenje, moram ja biti protiv toga, bilo bar kako - da držim predlog za mudroga ili ne. Premisliti si to, do toga se zvećega ne dojde. Ako to odgovara nekomu drugomu ili da drugi zastupa to mišljenje, to je dost velik uzrok, njega odbiti. Ov refleks pohasnuju i mediji socijalne komunikacije. Nije vrimena, baviti se s timi misli, zato se za dovoljno drži put odbijanja prik osobe ili mjesta, ka ili ko ča izrazi, biti za ili protiv čega. To ča se očekuje odredjuje onda stvarnost. Odavle ne more ništ dobroga dojti, zato se moram ja protiviti, bar ča od ovoga mjesta dojde. A da ostanemo kod evandjelja: Iako me nisu tukli po licu, ja to tako ćutim ter uzvratim. Zač da bih ponudio i drugo lice, iako neznam sigurno, da li sam bio udren i pogodjen? Ov refleks, ovo nepromišljeno držanje gradi na tom, ča se sluti, a ne ča je stvarno. A tako nije i ne postoji plodnoga raspravljanja.
 

Ova mudrost se ali dokaže kot bedavost. Ali to držanje i ta stav, ki se dostkrat drži za noriju, da se naime ta drugi ozbiljno zame, da se pažljivo sluša, to dostkrat stoprv omogući ostvarenje mogućnosti. Malo bedavosti je potribno za napredovanje. Pritom moramo premisliti, da smo mi u razvitku, u postajanju. U ovom postajanju je važno, odnositi se na druge ter gajiti temelj suradnje. Mi smo na putu, a to ne bi smili negirati, misleći, da smo jur na cilju.
 

“Ja sam kanio nastati milijuner.” Učitelj se čudi: “Ja nisam zao, da je tvoj otac milijuner!” Na to Jivac: “Ali on kani to nastati - kot i ja.”

slika: Pixabay