Ljudi se boju pogibeli, da ćedu biti sami zbog priznanja tomu, ča su za pravo spoznali, već nego pogrišku i zabludu. Zato bižu za nekimi odredjenimi grupami, ke ustanovu tvrdnje, ke se činu silom nategnute. Pred svim su očekivanja, povezana s nesigurnimi i nejasnimi obećanji, ka ljude zbližavaju i združuju. Pritom ova očekivanja dostkrat ne predstavljaju to, ča peljači zaista kanu. A s tim ne kanu ostati sami. Da li se ove želje daju ostvariti i za ku cijenu, to se zvećega ne pita, a ni to, da li bi zaista bilo dobro, ako se ostvari to obećano. Mjere toga, ča je pravo i normalno, se onda porinu, dijelom raspustu i razrješu. Masa, množina daje mjeru, a mnogi nju onda slijedu i bižu s njom, ne pitaju kamo. Mnogo čega ostaje površno, pripadati nekoj osobi i nju slijediti kaže dostkrat samo želju, da se potvrdi vlašća volja a ne ostane sam/a s njom.
 

Kako je to s Jezušem? Na Macicnu nedilju stoji njegov ulazak u Jeruzalem u sredini pažnje i zanimanja ljudi. Oni idu put s njim, pozdravljaju ga po cesta, kliču i kriču “Hozana!”, oduševljeni su od Jezuša, ki ulazi kot kralj. Predstavljaju si Jezuša kot nekoga, ki će na mah sve prominiti. Svoje želje stavljaju u Jezuša, kanu viditi sve tako potvrdjeno, kako si oni to predstavljaju i mislu. Nje ne pelja iskanje istine, nego želja za potvrdjenjem, i putem mase i množine. Oni ne pitaju, da li je ov cilj pravi. Pritom ostaje nejasno, ča pokreće i goni množinu. Kada se pokaže, da su se u ovom predstavljanju i u ovi predodžba vkanili, postane oduševljenje ljudi hitro neprijateljstvo. Bižali su li za kim krivim? Njim se to tako čini: Nek Marija i Ivan stoju pod križem, oni drugi su prošli ter bižu dijelom za kim drugim i za čim drugim, da ne bi morali biti sami s Jezušem. Kanili su, da budu njihova kriva gledišća i mišljenja potvrdjena, ter ostaju sami u množini.
 

Na Macicnu nedilju moramo se pitati, komu cilju se mi kanimo s Jezušem približiti, ča je njegov put. Ar drugačije postoji pogibel, da će ostati pri velikom jednokratnom osjećajnom, emocionalnom doživljaju, ki se hitro zgubi i prez učinka ostaje. Tomu je potriban osobni sastanak. Značajno je, da se Goristali ne skaže množini, da ne potuče ljude s velikim spektakularnim dogodjajem. Jezuš se u osobnom sastanku kani dokazati kot on, ki i je: Bog sveobuhvatnoga žitka. A ča se pri ovom sastanku diboko doživi, postane istina i pelja k pravomu, istinskomu zajedničtvu.

slika: Copyright 2022, KNA GmbH, www.kna.de, All Rights Reserved, Andrea Krogmann