Kada je moj Otac rekao Rič, bio je Početak. Moj Otac je rekao Rič i nastala je svitlost i nebo i zemlja i morje i trava i stabla i sunce i misec i zvijezde i ptice nebeske i zvirje. I sve, ča je moj Otac rekao, sve je bilo dobro.
Moj Otac gradi. I moj Otac načini na svoj kip človika, stvori človika i postavi ga u svit. Moj Otac pelja človika putem, daje mu zemlju meda i mlika. Moj Otac je načinio i zgradio mnogo stanov. Ali človik nije bio zadovoljan. I zato je moj Otac poslao svojega Sina u svit. Polag evandjelja je njegov Sin prošao po zemlji čineći dobro. Nijednomu ne čini zlo, on čini dobro.

On svojim dobrom nadvlada sva skušavanja, ka dolazu od Zaloga. On na zlo odgovara dobrim, na mržnju ljubavlju. Ostao je čist od zla. Ali zato se je zlo očitovalo prik živih bićev, osebujno prik ljudi. Otac skrbno čeka pred vrati i ne gubi ufanje. Otac čeka svojega Sina. Čeka me moj Otac, dokle se ne vratim sa zemlje. Ali ne znam, moj Oče, hoćeš li me poznati, kada stupim na prag Očinskoga doma? Da li ćeš me poznati, ali sam naranjen od bičevanja? I moje vlasi nećeš poznati, u nji je trnova koruna i čuda krvi. Na svoji noga ne morem stati, ar su u njim čavli od križevanja. Ne morem te zagrliti svojimi rukami, ar su pune ran.

Kada postanem na pragu našega doma, već nećeš viditi človika, nego raspetoga, punoga krvi i boli. Oče moj, hoćeš li imati moći i snage, da me primiš u zagrljaj, ar me je ljudsko zlo jako naranilo? Aldovao si Sina, da bi očitovao svoju ljubav prema ljudem. Jezuševa muka je žalostan i potresan dogodjaj, s ljudske strane gledajuć, velika muka, ali u ljudskoj povijesti najveći dogodjaj Božje ljubavi prema človiku.

slika: Pixabay