„Spomeni se svih putov, kim te Gospodin, Bog tvoj, pelja.” Ne zaboravi Gospodina, Boga svojega - ovo su riči, ke je Mojzeš govorio svojemu narodu. Evo, Jezuš u Presvetom Oltarskom Sakramentu i mi vjerniki skupa izlazimo u svit, na ulicu. Spominjamo se svoje vjere i svoje tradicije. Spominjanje je put, ki nas ujedinjuje s Bogom, ali i s drugim človikom. Zarad toga se u Bibliji spominjanje na Gospodina prenosi s generacije na generaciju, s oca na sina. A kod nas se Tjelovska procesija prenosi s generacije na generaciju.
 

Bog zna, kako smo mi ljudi slabi, i ne želji, da se prekine naš lanac spominjanja. I zato nam je ostavio spomen na sebe. Nije nam ostavio riči, ar se lako zaboravi ono, ča se sluša. Nije nam ostavio samo Pismo, ar se lako zaboravi ono, ča se čita. Nije nam ostavio ni znake, ar se more zaboraviti i ono, ča se vidi. Darovao nam je sebe u kruhu, u kom On živi, i rekao je: “Ovo činite na moj spomen!” Činite, ujedinite se kot zajednica, kot narod, slavite sv. mašu i Tjelovsku procesiju. Primajući ga u pričešćanju, moremo reći: Gospodin nas nije zaboravio, On se nas spominja.

Sv. mašom i procesijom Gospodin liječi naša negativna spominjanja. Ponekad bi rado, da se vratimo u prošlost i prominimo ono, ča nije dobro, ali ne moremo. U pameti ostaje tužna misao, da smo grišili i krivo činili u životu. U sv. maši i procesiji nam Jezuš postaje blizu, ne ostavlja nas same, želji ozdraviti naša spominjanja.

Poj i ti i tvoja obitelj na Tjelovsku procesiju u svojoj fari i ćutit ćeš blagoslov i zagovor, ki je ovomu svitu toliko potriban.

Slika: arhiv Hrvatskoga vikarijata