Pred kratkim bio sam u kazališću. Na ulazu slušao sam razgovor jedne gospe i nje sprohodnika. Ov se je bunio zbog obveze nositi masku, a ona ga je potaknula, da malo misli i premisli: “Ali mi smo jur u onoj starosti, kada moramo biti zahvalni za obvezu nositi masku!” A pritom ona uopće nije zgledala tako, da je to njoj potribno.
Zahvalni zato, da smo podvrženi nekoj dužnosti? Ne, zvana zaštite sebe i drugih našla je ova gospa pri daljnjem premišljavanju još i drugih uzrokov, zač moremo biti zahvalni, iako s nekim miganjem. Tako more se svoje lice, ko je morebit jur puno naborov i se već ne čini tako atraktivno, shraniti za maskom, prez da se ova nakana pokaže i da se mora zato oprostiti i opravičiti. Hvaliti zato ima - ne samo po korenu nimške riči “danken - denken”, nego i po stvari - posla s misliti. Kada mislim i premišljavam, morem spoznati, koliko mi je dano, prez da bih ja to bio dočekao, prez da bih ja morao zato izvršiti neko djelo i čin. Ovo zvećega ne opazim odmah na prvi pogled.
Hvala je dobrohotnost, ku iskažemo nekomu, ki nam je ča darovao. Hvala pretpostavlja, da se nešto dobene, ča se ne more potribovati i utirati. O tom se more človik veseliti, a veselje i radost je najjednostavniji način zahvalnosti. Nisu samo dica, ka izrazu svoju zahvalnost tako, da se raduju daru. Danas dostkrat mislimo, da ne tribamo biti zahvalni, ar nijednomu ništ ne zahvaljujemo.
A pritom imamo uvijek premalo. “Komu je dost premalo, tomu ništ nije dost!”, rekao je grčki filozof Epikur! Zato nam teško spade, biti zahvalni, ar smo uvijek zaposleni s tim, kako bi mogli dobiti veći dobitak. A konačno se onda misli, da se ima pravo na sve. A na ča se ima pravo, za to se nije zahvalan. “Prestanite jur jednoč, nešto potribovati kot pravo, ča morete isprositi kot uslugu.” Ov savjet dao je jedan mudrac nekomu paru, ki se je uvijek za nešto vadio ter si tako nije ništ dužan ostao.
Kada spoznamo, da na mnogo čega, ča dobenemo, nimamo pravo, nego da nam je to kot dar dano, onda će nam se i to “skromno” dopadati ter ćemo moć u radosti svečevati žetvenu zahvalu, iako nije bilo sve tako, kako bi si bili željili, ar vidimo i ono, ča nam je bilo dodatno dano, prem nismo imala pravo na to.