Jedna majka išla je sa svojim malim sinom u crikvu. Bilo je jutro i sunce je sjajilo kroz staklene obloke, prozore, ki su od zvana zgledali tako umazani. Jedan oblok je u krasnoj sunčanoj svitlosti posebno vidno blistao u svi farba. Na pitanje maloga sina, ki je to na tom staklenom obloku, odgovorila je majka: “To je jedan svetac, sveti Franjo.” Na pitanje učiteljice u školi, ča si moremo predstaviti, ča je to “svetac“, odgovorio je mali dičak, oduševljen od sjajnih šarih farbov u crikvi: “Ja to znam: Svetac, to je človik, kroza koga sviti sunce.”
 

Sveci su prozirni, ispunjeni svitlošću. Oni ne stoju za sebe, nego oni stoju za Boga, ki kroza nje postane za ljude vidljiv. Sveci kažu nam jednu osobinu Božju, ki kani k ljudem. Mi tribamo ovakove ljude, kroza ke prosijava sunce, ki su prozirni za Boga. Ovo je važno u jednom vrimenu, kada smo dijelom postali neprozirni, ar već ne dajemo ničemu prosjajiti kroz nas, odnosimo se samo na sebe – obraćamo se samo k sebi. Ali izazvanje je: Mi svi smo dica Božja. Ovo je polazna, početna točka. Kot dica Božja smo pozvani na svetost. Ovo je cilj. Tim svetost nije ča egzotičnoga, nenormalnoga, nego svetost je pozvanje nas svih.
 

“Svet” je u neki jeziki po svojem značenju povezano s odvajanjem. Ono “sveto” je to za Boga odvojeno područje, ko stoji suprot svitskoga. Ali s Jezušem Kristušem je granica izmed Boga i človika odstranjena. Bog je došao u svit, zato je svit postao proziran za Boga. Od riči “spas” znači “svet” obraćen prema cijelini. Da človik more postati cijel, triba ovu vezu i odnos k Bogu. “Svet” je tako pojam, ki naznačava odnos, vezu. Sveci omogućuju i načinjaju ovu vezu. Oni činu Boga vidljivim u ovom svitu.
 

Ova cijelina, to biti-cijel, odnosi se i na zajednicu: Svi sveti ili Mrtvih god su svetki, ki se odnašaju na sve. Ovo je otajstvo Crikve: Svi su uključeni, na različni puti je govor o cijelini človičjega žitka. Svaki svetac i svaka svetica kaže jedno gledišće i stajališće. Neki moru biti u neki točka nesavršeni, ali ti drugi nadopunjuju ove nedostatke, škulje i prazninu. U Blaženstvi su natuknuti različni načini činjenja, ki se moru nek u zajedničtvu dostignuti. Kade ostavi nedostatnost jednoga neku škulju, priskoču drugi.