U drugom adventskom tajednu nas prati u liturgiji sv. Ivan Krstitelj. Drugačiji od svih ljudi. Jezuš veli za njega, nijedan človik rodjen od žene, nije veći od njega. I uprav zato sv. Ivan ima osebujnu karizmu, on poziva da se vratimo na pravi put, on govori istinu, ku čuda ljudi ne kani čuti.
Jedan profesor, Afrikanac, došao je na pohod svojemu prijatelju profesoru u Beč. I oni dva se šetaju po ulica Beča, gledaju ljude i razgovaraju. Afrikanac postane i pita svojega prijatelja, Bečana: “Poslušaj, čuješ li?” Bečan postane, sluša i veli: “Čujem aute, kako se vozu, ljude kako se pominjaju, muziku iz kafe-bara, pladnje iz restorana.” “Ne, ja čujem ča drugoga, ja čujem pticu, kako pjeva.” “To nije moguće”, veli profesor iz Beča, postane, posluša i veli: “Ja ništa ne čujem.” Afrikanac pokaže na jedno stablo i veli: “Pogledaj mala ptica, poslušaj kako lipo pjeva.” Bečan mu odgovori: “Vi u Afriki bolje čujete nego li mi u Europi.” Afrikanac veli: “Nimaš pravo!”, i zame pinez € 2,- ter ga hiti na cestu, na asfalt. Ljudi, ki su u blizini hodili, brzo se obrnu i jedan zame pinez sa ceste. “Vidiš”, veli Afrikanac, “ptica je bila glasnija nego li ov pinez, ali ju ljudi nisu čuli. A kada je pinez pao na cestu, svi su se obrnuli. Oni čuju ono, ča kanu čuti.”
Ivan viče u pustini, Ivan viče i nam u adventu, pripravite put Gospodinu! Hoće li se najti ki, ki kani čuti i rič Božju poslušati?