Neki šejk dao je svojim trim sinom sedamnajst kamilj za jerbinstvo. Najstariji sin neka dostane polovicu kamilj, drugi sin trećinu, a treti sin devetinju. Sini nimaju ideje i ne znaju, kako ćedu podiliti kamilje. Osam i pol kamilje za prvoga, a za ostale potribno je još dalje rasići i podiliti na kusiće? Nut, kada oni sada sidu i ražareno debatiraju, dojaše jedan stari mudrac na svojoj kamilji kroz pustinu.
Njemu predstavu svoju nakanu i želju. Mudrac malo pomisli, postavi svoju kamilju uz onih sedamnajst ter tako sada stoji osamnajst kamilj jedna uz drugu. Polovicu - to je devet kamilj - daje prvomu; šest kamilj - to je treti dio - daje drugomu sinu, a tretomu sinu daje deveti dio - to su dvi kamilje. Kamilju, ka ostane, zame si starac. I svi su zadovoljni.
 

Nije čemeran ili dobar trik, ki za ovim činom stoji, da su se mogle kamilje tako podiliti, da su svi zadovoljni. Polovica, trećina ili devetinja ne činu još cjelinu, nego još fali osamnajsti dio. Ovakovo manjkanje se more dostkrat ustanoviti. A onda se kara i zbluduje; zblud, ki blokira, nastane, kada svaki misli samo na svoj dio, na ono, ča si on kani iz toga sebi pritegnuti i za sebe pridobiti. Ali ako neki ča doprimi i doprinese, onda je dobro diljenje moguće.
 

U ovakovoj situaciji, u koj dostkrat jedan protiv drugoga agira, ar si svaki kani po mogućnosti mnogo pridobiti, potribni su ljudi, ki pokažu pripravnost, prvo toj stvari ča dodati i doprinesti, da se more sve dobro rješiti i završiti. Jedna verzija pripovidanja pretpostavlja, da je mudrac znanstvenik ekonomskih znanosti, ki pri razdiljenju zamini svoju staru mlednu i iščrpljenu kamilju s najdebljom kamiljom, da i mudraca goni vlašća prednost i dobitak. “Bilo tako!”, reć ćedu neki, “samo da se ča mudroga doluči i učini.” Ali potribno je, da človik obrne svoj pogled na cijelinu, da onda svaki dostane svoj dobar dio od toga. Istina je: Ako svaki na sebe misli, misli se na svakoga. Ali onda se pozabi to, ča čini zajednicu, ča je bit solidarnosti.
 

Za Boga se većkrat veli, da on nadopunjuje - cijeli, da on učini cijelo. Nismo dostkrat zgubili pogled na drugoga, ar se već ne zaufamo u to, da more Bog iz nas svih i za nas sve načinjiti cjelinu? Ako ne pogledamo dalje od nas, onda ćemo i mi pod tim trpiti. Onda moramo ostati pri pokinuti i razdrapani kamilja. Je to ono, ča si željimo?