Jezuš iz Nazareta, sin Marije i Jožefa, rodjen za vrime kralja Herodeša, odsudjen, ar se je načinjao Sinom Božjim, križevan u 33. ljetu života, blizu grada Jeruzalema u času, kada je Poncije Pilat upravljao Judejom. Ta Jezuš se je goristao i sada živi. Ovo stoji u Svetom pismu i ovo je temelj i otajnost naše vjere. Je li zaistinu postoji goristanje i život vječni? Pitanje ko si čuda ljudi postavi. Sigurno postoju sumnje, jedni ne vjeruju već i ne razmišljavaju o goristanju, ar ih ta tema uopće ne interesira.
 

Kada je Jezuš umro, na grob ide Marija Magdalena i druga Marija, Petar i Ivan, a kade je njegova majka Marija? Biblija ne govori, da je Marija išla na grob, normalno bi bilo, da ona prva projde na grob sinu, ali ne, ostala je doma. “Ostala je u hiži, kade su svečevali poslidnju večeru, sidila je, promišljavala u svojem srcu, ča je nje Sin rekao: da će trpiti, biti križevan i da će se treći dan od mrtvih stati” i zato je ostavila na toj hiži otprta vrata, da joj sin dojde. Kamo će Sin prvo stupiti po muki groba i goristanja?
Onim, ki su mu najbliži: Ocu, i svojoj majki. I ona ga je čekala s otvorenimi vrati, ar je vjerovala, nije sumnjala. A on dojde i veli golgotske riči: “Nut sin tvoj!”
 

Ostavimo i mi otprta vrata našega stana, neka nam dojde Sin, neka Gospodin stupi u naš stan, ne tribamo sumnjati, nego vjerujmo, ar smo mi ljudi Goristanja i naša pjesma je Aleluja.

slika: Pixabay