Mali Maksi se po prvi put sam vlakov vozi k svojim starim starjim. On se ćuti jur dost velik, da sam krene na ovu ipak relativno dugu vožnju. Da bi ga mogao uhvatiti strah, ovu misao on odbija i riva kraj od sebe.
Otac ga otpelja na kolodvor ter mu za rastanak predaje malo pismo. Nje neka otvori, ako se počne bojati. Prez daljnjega opaženje stavi Maks ov tako nepotribni paketić, kako on misli, u svoju nahrptnjaču. Kratko mahne još ocu, kada se vlak počne voziti, ter počne putovanje. Maks se ćuti odrašen, ništ ga ne more prestrašiti, kako on misli.

Ali kada u jednoj stanici glasno kričući i trubeći nogometni navijači stupu u vlak i se čini, da ćedu preplaviti njegov odjel, počnu mu se minjati misli i ćuti. Strah postane još veći, kada se pri jednoj drugoj postaji neke škure osobe dodatno još počnu rivati u odjel. Kada od straha skoro jur uštarne, spomene se Maks toga očevoga dara za rastanak. On počne iskati u nahrptnjači, najde pismo, otvori je i najde čedulu. Na njoj je pisano: “Ne boj se, Maks! Tvoj otac sidi u poslidnjem vagonu.”

Dostkrat mislimo, da nikoga ne tribamo, ćutimo se sami dost jaki. A i važno je, osloboditi se iz odvisnosti ter postaviti na vlašće noge. Znak odrašćenosti je, da se ne triba uvijek neki, ki se za nas skrbi, ki nam odname i preuzme naše zadaće. Mi smo se emancipirali, oslobodili iz ruk takozvanih zaštitnikov, braniteljev i čuvarov. A ipak se uvijek nanovo bojimo, dostkrat pred konkretnom situacijom, ali dostkrat i čisto nejasno i neograničeno ter se ćutimo sami i slabi. Ali dostkrat to prekrijemo, kažemo i glumimo jakoga človika, ter nam se čini smiha vridno, prihvatiti pomoć, otvoriti paketić i čitati na čeduli: “Tvoj otac sidi u poslidnjem vagonu.”
 

Ipak je ali tako: Bog nam daje slobodu, on se čini dostkrat odaljen, uvijek ne sidi uz nas u isti koli, ne uz nas na klupi. On nas otpusti u slobodu, u osobnu odgovornost za sebe samoga. Ali mi nismo ostavni sami. Bog je u pozadini, on dopusti, da načinjimo pogriške. On ne odname muku i nevolju, nesriću, smrt. On projde, kako je rečeno u evandjelju. Ali: “Neka se ne plaši srce vaše i neka se ne boji!” U svojem Duhu je on s nami, njegovo obećanje valja: “Dojt ću k vam.” On s nami ide kroz muku i smrt. Mi moramo biti samo pripravni, otvoriti pismo: “Tvoj otac sidi u poslidnjem vagonu.”

slika: Pixabay