Žena, ka je ravno postala staramajka, nazove partnera svoje kćere. “Ča je, dičak ili divojčica?” Gizdavi otac: “To kanimo dati našemu ditetu samomu odrediti, kada bude zato dost staro.”
 

Očividno ljudem nastaje sve teže, da nešto odredu, da doprimu jasna razlikovanja. Oni ne kanu ni sebi - a ni drugim - zeti neku mogućnost. Istina: nagla, prehitro donešena razlikovanja su dostkrat odredjivanja, ka peljaju do razgraničenja, ka onda načinjaju barijere razumivanja, ke razgraniču i isključu. Dobro, dostkrat se tim prebrani neka konfrontacija, stavi i stajališća se približu.
Ali iz toga more postati i izjednačivanje, ko naglašuje to, ča je slično, ali je zapreka tomu akcentuiranju, ko je dano s razlikami. Ravno prilikom Očevoga dana se kaže, da su razlike, ke su prije u pogledu na odgoj čvrsto postojale med oci i majkami, poravnane i tim oci u odgoju dobivaju veće značenje.

Oci i majke se tim prilagodjuju i ujednačuju. Dobro je, kada oci svoju dicu zamataju u suho ili majke sa svojimi sini poduzmu utrke i naticanja pri vožnji autom ili motorom. Ali gledeć pitanja: “Su oci sada bolje majke?” vidi se, da se ovde neka ne načinja prispodobljavanje ili konfrontacija, nego da je potribno gledati na nadopunjenje. Stoprv tako moru se zdignuti one dijelom i specifične mogućnosti.
 

Dostkrat se naime ovimi ograničenji ostane na površini, pogled se odvraća od potribnoga razlikovanja. Tako je jur pjesnik Franz Kafka pisao, da je naš žitak samo još odvraćanje i skretanje, prez da još već znamo, od čega smo odvraćeni. A očividno se dajemo jako rado odvrnuti od pitanj, ka bi mogla biti izazovna za nas.
 

Nije to tako i s pitanjem, ko postavlja Jezuš učenikom u evandjelju ove 12. nedilje kroz ljeto: “Za koga me držu ljudi?” U odgovori dojde to do izražaja, ča povezuje Jezuša s proroki ili s Ivanom Krstiteljem, ča ima svoje ovlašćenje i pravo. Ali to ne pogodi ono, ča je Jezuš. Tako odgovori Petar na pitanje: “A za koga me vi držite?” s jednostavnim, ali razlikujućim ustanovljenjem: “Za Kristuša Božjega.” Tim on uzimlje i pokaže svoj stav, on ide u dibinu, i tim u onakovo gledanje, u kom odluči ono, ča more Jezuš dalje od dobroga človika u svojoj jedinstvenosti nam kazati. Ovo je potribna odredba!

slika: Pixabay