Morebit poznamo ovu scenu iz cirkusa: Neki artist kaže gimnastiku na stupu i štajngi, ku držu dvi čvrste osobe. Predstavimo si sada, da se štajnga drži samo na jednu stran, a drugi kraj strči u prazninu.

Na ovakovoj štajngi izvršiti gimnastičke trike bilo bi teško: sve je nestabilno, nije oslonca ni potpora. Ne ćutimo li se i mi dostkrat tako, da mislimo kako se turnamo na nekoj štajngi, ka se drži samo s jedne strani? Dostkrat pozabimo - a većkrat i ne kanimo -, da se ta drugi kraj štajnge drži. Mi to sami moremo - tako mislimo, i pritom zgubljamo ravnotežu. Ali ne drži Bog drugi kraj našega žitka? Od njega dobiva stup, štajnga, ljudski žitak, stabilnost i oslonac. Tim žitak ne pelja u prazninu, padanje u “ništ” nije konac, a človik ne ostaje hićen na sebe samoga.
 

Današnji človik u mnogi slučaji ne želji tu povezanost s Bogom, tim već se želji osloboditi od Boga, ali ravno tako počne žitak drhtati i postane neslobodan. Nadalje dostkrat i ne želji, da jednu stran štajnge držu drugi, on kani sam sebe dokazati, pokazati da ne triba druge, kako misli i da ne triba Boga. Ali predati se vkanjljivomu gledišću, da more človik držati sam tu štajngu, na koj on balansira, to more uzrokovati pad. Ali kako najti vezu i odnos s Bogom, koga ne gledamo i ne shvaćamo kot onoga, ki drži stup?
 

Morebit nam pritom more pomoći druga slika, ku nam predstavlja 95-ljetni redovnik-benediktinac David Steindl-Rast, rodom iz Beča, ki se je iselio u Ameriku. Zemlja se dostkrat kaže suha i izgorena, prez friške vode, ka omogući žitak. Ovo uvijek nanovo doživljavamo u ovi naši vrući dani. Ali pod suhom zemljom nahadja se podzemno jezero. Kako ali doprimiti vodu na zemlju? Mi tribamo sredstvo, spravi, da moremo vaditi vodu.

Za Steindl-Rasta znači molitva vaditi ovu podzemnu vodu, religije su zdenci za ovu podzemnu vodu, da se ona more vaditi. “A postojeća molitva je kot mali kablić, iz koga dite vadi i izljiva, vadi i izljiva, jednoč i drugi put i ponovno, vodu iz oceana molitve.” A molitva stvara vezu i odnos s Bogom, ki drži drugi kraj štajnge, ona nam daje doživiti, da nas on drži, a tim najdemo oslonac i potpor.

slika: Pixabay