Eva štrika vrlo hitro, nje prijateljica joj se zato divi i ustanovi: “Hitrina, ku imaš, zaslužuje svaku čast! Zač si tako hitro počela?” Evin odgovor: “Ja se moram pašćiti, da su sokni gotovi, prije nego je vuni kraj.”
 

Ne pokusimo i mi dostkrat, hitrije štrikati i plesti, da smo hitriji nego dojde kraj vune? Dostkrat stavimo na hitrinu i pohitrenje, da tim nadvladamo našu ograničenost. U pohitrenju neka se po mogućnosti još sve dostigne. Ali iako hitrije štrikamo, ne će biti dovoljno vune, ako je premalo vune na raspolaganje. Samo imamo prije ča nesavršenoga.
 

Supruga nimškoga saveznoga predsjednika Franka-Waltera Steinmeiera, Elke Büdenbender, je bila na bubrigi teško obetežala. U tom času ćutila se je kot da ju ča goni i proganja, kako je rekla u jednom intervjuju. “Činilo se je, da sam dostala moju bolest pod kontrolu, ali u podsvisti me je naredno gonila ćut, da se moram pašćiti, ar more žitak svaku dob biti na kraju. Ali ja se nisam svisno pitala, da li pravo živim.”

Po transplantaciji jednoga bubriga, koga joj je darovao nje muž, mogla je opet ozdraviti. S kirurgom, špecijalistom za transplantacije, Eckhardom Nagelom izdala je knjigu “Smrt mi nije nepoznata”. U spomenutom intervjuju s ovimi dvimi autori knjige povida Nagel o smrti svojega 96 ljet staroga oca. Ov se je “pet ili šest tajedan nanutri pripravljao na to, da se očividno nahadja kratko pred smrću. Odlučio se je pustiti. Ako moja sudbina dopusti, željio bih i ja znati to činiti: pustiti, kada bude tako daleko.”
 

Postoju dva puti, kako zahadjati s ograničenošću žitka, ki se u ovom intervjuju kažu. Ta jedan postoji u tom, da se u hektiki pokusi još sve učiniti i zadobiti, i ono, ča uopće nije moguće, ta drugi je, pustiti i u tom dobiti ono, ča je pravo i dobro.
 

U evandjelju 21. nedilje kroz ljeto je rečeno: “Trsite se [svom moćom], da projdete na uska vrata.” Ov izraz “svom moćom” mogli bi tumačiti tako, kot ide Evi pri štrikanju, naime povišiti hitrinu. Ali hektikom dostkrat samo odvraćamo od onoga, ča je pravo, ter se isključujemo od spasa, bižimo mimo vrat, ka je gospodar stana za nas otvorio. Mi ne vidimo ono potribno, ča bi morali sa svom moćom činiti, a tomu sliši i pustiti.

slika: Pixabay