Človik slipac sidio je na ulici u adventskom času i prosjačio. Pred njim je stala prazna škrablja i u škrablji jedna čedulja, na koj je bilo napisano: “Slip sam, pomozite mi, molim vas!” Jedan novinar je mimo išao, zaustavio se, pogledao slipca, njegovu škrablju i u škrablji nekoliko eurov (€).
Prignuo se je, sam je darovao, onda je zeo čedulju iz škrablje, obrnuo ju i napisao novi tekst. Po nekoliko uri vratio se je istim putem i vidio, da je škrablja slipca puna pinez. Slipac je poznao korak človika i pitao ga, je li on ta, ki je ča napisao na njegovu čedulju? Ča si to novo napisao? Novinar je odgovorio: Ništ, ča ne bi bila istina. Tvoje riči sam drugačije formulirao, nasmihnuo se je i prošao. Na čedulji je bilo napisano: “Danas je cijeli grad svetačno nakinčen, a ja ga ne morem viditi!”
Okolo nas je advenat, sve je u radosti i svečevanju, a jedni ga ne moru viditi, ar su tužni. Tako je na prvu adventsku nedilju bila crikva u Trajštofu puna dice, roditeljev i adventskih vijencev. Tu predbožićnu radost su dica kanila podiliti s drugom dicom. U susjednoj fari Uzlop je pred trimi tajedni umrla jedna mlada majka, za kom su ostala dvoja mala dica. Toj dici nećedu biti lipi Božići prez majke, bit ćedu im tužni. Zato su dica i roditelji iz Trajštofa načinili skupa s farom jednu akciju pomoći dici u Uzlopu. Dica za dicu. Pokusimo svi mi na bilo ki način, u ovom svetom času biti i dobročinitelji. Neka i oni tužni ćutu dolazak Božića.
slika: Günter Erhardt