U Čembi se ne zna, da li su starji ljudi koč išli piše u Celje. Nijedan od starjih ljudi se ne zna spomenuti, da se je koč o tom govorilo. 1996. – 1998. su Frida Krauzler, Marijana Herić i Lidija Fabšić išle s Pinkovčani piše u Celje. Pri tom se je rodila ideja i želja, da Čembanci sami organiziraju shodišće piše u Celje. 1999. ljeta je bilo pak tako daleko. Frida Krauzler i Gerhard Gabriel su preuzeli inicijativu, izvidili put, organizirali prenoćevanja i se skrbili za duhovni program. Rodjeni Čembanac, dijakon Fredi Resetar, se je onda pridružio “Celjanom” i je 10 ljet bio odgovoran za duhovni i molitveni dio shodišća. Na prvom shodišću je 20 ljudi diozelo.

Nezaboravno je shodišće 2007. ljeta, kada su Čembanci najzad nosili “Putujuću Mariju”. ORF-team je sprohadjao Celjane i snimao. To shodišće je to ljeto bilo duže i duglje, ar se je zbog snimanja ki-ta put morao ponoviti. 2013. ljeta se je pridružio Celjanom “novi” farnik Branko Kornfeind, ki je preuzeo duhovno peljanje. Po Fridi Krauzler je ljeta dugo organizirala shodišće Vincječanka Helena Dorner.
2021. ljeta je Helena predala organiziranje Ernstu Loosu, ki je dugoljetni prijatelj i koleg Hermanna Herića. Ernst Loos je Nimac i evangelički kršćan iz Dolnjih Šic (Unterschützen). On se pun angažmana skrbi za put, kim će se hoditi, i za kvartire. Kot sve grupe, ke idu piše, sada doživu, nastaje sve veći problem, najti kvartire za prenoćevanje. Zbog toga smo morali jednoč kroz 5 dan pojti u Celje. “Čembanski Celjani” su jedan krug oko 35 ljudi, ki celjansko shodišće “za svoje” držu. Svako ljeto ne more svaki pojti, a dojdu i novi putniki. Tomu krugu pripadaju i vjerniki iz drugih far, iz Vincjeta, Čajte, Rohunca, Cikljina, Pinkovca. U Čembi počnemo shodišće oko 20 ljudi, a do Celja broj pak naraste do 30.
2017. ljeta smo mi, 37 ljudi, završili shodišće pred milosnim oltarom. Put od Čembe do Celja piše je 160 km.
 

Čembansko celjansko shodišće počnemo u 5:30 ura sa svetom mašom. Put pelja onda kroz Petrštof i Bortu u Neustift/Lafnitz. Svaki dan molimo barem troje očenaše, a jasno se uz to i jači. Kot olakšanje imamo mali bus, ki nas sprohadja, ki vozi naša peršonska dugovanja, jilo i pilo. Po večeri ne pozabimo na druženje i jačenje, da se brže okripimo.
Drugi dan počnemo u 6:30 ura sa svetom mašom u crikvi u Neustiftu. I drugi vjerniki se pridružu. Put pelja u Vorau, Wenigzell i St. Kathrein. Po večeri jasno ...
Treti dan nas pelja kroz “Roseggers Waldheimat” i Freßnitzgraben u Mitterndorf i Veitsch. Posebno ganutljiva je sveta maša kod jednoga ribnjaka. Po večeri jasno ...
Četvrti dan moramo na Brunnalm i prik Rotsohlalma u Aschbach. Kot Stinjačkoga pilja nas čekaju dobre duše s kolači i pilom. Onda počne zadnjih 20 km.

Veliki doživljaj je svako ljeto ulaz u baziliku. Kod milosnoga oltara se vidu i doživu oči puni suz, suz zahvalnosti, suz radosti i batrenja.
Celjansko shodišće završimo onda nedilju navečer doma u Čembi s ulazom Celjanov kroz selo u crikvu.
Neka iz ovoga shodišća izviraju još mnoge milosti za svakoga pojedinoga i za faru.
“Celjanskoj Mariji zajačimo ... za zagovor prosimo ...”

slike: fara Čemba