Od 1953. i 1962. ljeta je poznato, da su Trajštofci s drugimi grupami piše putovali u Celje.
1996. ljeta se je po prvi put po Drugom svitskom boju jedna grupa iz Trajštofa skupa spravila, da idu piše u Celje ter se Majki Božjoj zahvalu za sve milošće i pomoć. 21. augusta je služio farnik Jakov Šatović svetu mašu u 5.30 ura, kada su hodočasniki i mnogi Trajštofci prosili za srićno putovanje. Naš pekar Alfred Zemljak je hodočasnike podupirao. Pod peljanjem Viktora Grafla “Januševoga” je 15 peršon piše išlo u Celje.
30. augusta 1998. ljeta su Trajštofci od Koljnofcev primili na ljetodan Putujuću Mariju Celjansku u svoju faru i selo Trajštof. U ovom ljetu smo poiskali s Majkom Božjom sve naše betežnike, ki nisu mogli dojti k sv. maši i smo držali malu pobožnost. Svaki misec smo imali hodočasnike iz drugih far i po svetoj maši procesiju sa svićami.
Trajštofska fara je u tom ljetu nabrala 100.000 šilingov za celjansku baziliku, kimi su elektrificirali najstarji zvon. Kada trajštofski hodočasniki dojdu pred baziliku, zvoni se tim zvonom, a i svaki večer na molitvu redovnikov.
1999. ljeta su Trajštofci piše odnesli štatuu Majke Božje opet u Celje. 29. augusta su se Trajštofci ganutljivo lučili od Putujuće Marije Celjanske i ju predali novoseoskoj mladini.
2008. ljeta je preuzela organizaciju grupe pišakov mag. Zlatka Gieler, a u zadnji četiri ljeti vrši ovu službu Franc Hergović.
Slike: Bernadeta Grafl