Ne zna se točno, od kada su naši preoci hodočastili u Celje, ali ja mislim, to je bilo sigurno dugo pred Prvim svitskim bojem, ar Koljnofci su svenek bili poštovatelji Bl. Divice Marije. Naši stari su se rado spominjali, kako je to bilo, kada su piše, koli, vlakom ili bicikli hodočastili u Celje.

Po Drugom svitskom boju se zbog komunizma iz Ugarske i tako i iz Koljnofa nije moglo skupno hodočastiti u Celje. Samo su to mogli nek pojedini pomoću prijateljev u Austriji.
 

János Pinezić se je 1985. pridružio grupi iz Vulkaprodrštofa - po prvi put je bio sam. Jako smo zahvalni Rudolfu Staglu i hodočasnikom iz Vulkaprodrštofa, da su nas Koljnofce primili na skupni put.

1992. i 1993. smo išli s grupom iz Hrvatskoga Židana, a 1997. smo poiskali vlašći put do Celja. Naš put je 120 km dužičak i pelja kroz Šopronske brige, kroz zelenu granicu Herrentisch kod Sigroba (Sieggraben), gori na Rozaliju kod Fortnave, dalje Sankt Egyden am Steinfeld, Grünbach, Puchberg, Mamauwiese, Schwarzau im Gebirge, prik Gscheidlhöhe, i dalje Landsattel, Terz i tako u Celje.
 

Prije smo tri dane, a od 2013. idemo četire dane; nas je oko 20 do 30 hodočasnikov iz Koljnofa i okoličnih far.

Svaki dan imamo svetu mašu: kada se ganemo u Koljnofu, drugi dan u kapeli na Rozaliji i treti dan u Hubertus-kapeli u Voisu. Na putu molimo očenaše, jačimo Marijanske jačke, a imamo i vrimena za razgovor i regeneriranje.

Nekolika ljeta se treti dan jutro sastanemo s hodočasniki iz Bizonje i idemo skupa dalje. U celjansku baziliku ulazimo subotu u 16.00 ura.

Put nas pelja od Koljnofske do Celjanske Marije. Zato je naše geslo: “Kade hodim, kade stojim, Majku Božju u moje srce primim!” - po jednoj staroj jački.
 

Hodočasni križ smo napravili za milenijum i napisali geslo Sridnjoeuropskoga katoličanskoga dana 2004. u Celju: “S Marijom k Kristušu, ufanju Europe”.

Shodišće je prije moj ujac János Pinezić organizirao, a oko 2000. ljeta predao je organizaciju meni i mojemu bratu. 2006. ljeta utemeljili smo “Sv. Krištof, Koljnofsko hodočasno društvo”, da organizira shodišće u Celje, Putujućoj Mariji Celjanskoj i u Lovretu na hrvatsko shodišće.
 

Putujuća Marija Celjanska je bila dvakrat u Koljnofu: 1997./1998. i 2012./2013. i bivala u našoj hodočasnoj crikvi. Čuda ljudi je izrazilo svoju hvalu i molitve Bogu. To je bilo ljeto duhovnih doživljajev, a našu faru učvrstilo u vjeri, ljubavi i odanosti prema Bl. Divici Mariji. Svako ljeto hodočastu Koljnofci k Putujućoj Mariji Celjanskoj, da doživu moć zajedničtva u molitvi na materinskom jeziku i sklopu nova prijateljstva.

Slike: dr. Jožef Egrešić