Pri najlipšem vrimenu su 17. junija 2024. došli crikvešnjaki iz svih dekanatov Željezanske biškupije kot i iz susjedne Ugarske u crikvu u Vincjet, da bi se pomolili pri štatuji Putujuće Marije Celjanske. Već od 100 hodočasnikov je s križem i zastavami svetačno ulazilo u crikvu. Svetu mašu je služio generalni vikar i dušobrižnik za crikvešnjake Mihael Wüger u koncelebraciji s farnikom Tomasom Kölbijom iz Ugarske, domaćim farnikom Brankom Kornfeindom i rektorom Joškom Kuzmićem.
Na početku je pozdravio generalni vikar i direktoricu Hrvatskoga i Ugarskoga vikarijata gospu Kristinu Glavanić, ka je preuzela i hrvatsko štenje. Dvojezičnu svetu mašu je polipšao farnik Branko tamburicom i jačkami. Jako lipa je bila i darovna procesija, ku je pripravio rektor Joško Kuzmić i čitao odgovarajuće tekste. Na oltar su doprimili ključe, kimi crikvešnjaki otvaraju crikve, kruh i vino, sviće i buket rož.
U svojoj prodiki je generalni vikar razložio, kako je nastalo hodočasno mjesto Celje i kopija Putujuće Marije Celjanske. Jako ganutljiva je bila procesija, ka je peljala nazočne s Putujućom Marijom Celjanskom u farski vrt k Medjugorskoj kapeli. Po kratkoj molitvi „Kot dite ide svojoj majki“ smo se vrnuli u crikvu. Ovde je farnik Branko Kornfeind kratko govorio o povijesti hodočasne crikve i o zadnjem renoviranju, kada su se obnovile stare freske i našle zidne slike. Farnik Branko je na koncu zasvirao i na orgula.
Po dobrom objedu u gostioni Glavanić u Novom Hodasu je peljač zajednice crikvešnjakov Rudi Čenar hvalio svim na sudjelovanju. Po tom se je glasovalo o nabavljanju zastave za crikvešnjake. Mogli smo si pogledati i nacrt. Različna mišljenja su se čula i odlučilo se je, da tekst na zastavi bude na svi četiri jeziki. I rektor Kuzmić je razložio cilj i smisao za nabavljanje zastave. Odlučilo se je konačno, da se nabavi zastava. Rudi Čenar je hvalio svim nazočnim za povjerenje peljačtvu zajednice crikvešnjakov. Posebna hvala dušobrižniku i generalnomu vikaru Michaelu Wügeru, ki je nazočan pri priredba, isto tako i rektoru Joški Kuzmiću. Farnik Tomas Kölbi, direktorica Kristina Glavanić i farnik Branko Kornfeind zbog drugih terminov otpodne već nisu bili nazoči.
Hvalio je i direktoru Pastoralnih službov Željezanske biškupije Miroslavu Mochnáču, ki svenek ima otvoreno uho za želje crikvešnjakov. Srdačna hvala i tajnici u uredu Pastoralnih službov gospi Kristini König za podupiranje. U tri ura otpodne je bila u hodočasnoj crikvi pobožnost. Rektor Joško je pripravio ovu dvojezičnu pobožnost, kade je pri prodiki razložio marijansku duhovnost našega naroda i sva četira shodišća kroz crikveno ljeto: Vincjet, Celje, Lovreta i Željezno na Brigu. Na koncu je zaglušala jačka „Zahvalnica Majki Božjoj Celjanskoj“, ka je napisana prilikom 100. jubileja shodišća.
Crikvešnjak i kurator fare Vincjet Petar Nagl hvalio je na koncu generalnomu vikaru i rektoru i svim crikvešnjakom, da su izibrali Vincjet kot mjesto za svoje shodišće. Pozvao je na agapu u farski vrt, kade su žene iz Vincjeta pripravile dobre kolače i kavu. Ov dan ostat će nam u lipom spominku.
Slike: Rudi Čenar