U znaku svetoga Jožefa stoji poruka pape Franje za ljetošnji 58. Svitski dan molitve za duhovna zvanja na 4. vazmenu nedilju, na Nedilju Dobroga Pastira, 25. aprila. Tema poruke glasi “Sveti Jožef: san o pozivu”, ar je cijelo ljeto posvećeno sv. Jožefu, zagovorniku sveopće Crikve.
Papa u poruki spominja, da je 8. decembra 2020., prilikom 150. obljetnice proglašenja sv. Jožefa zagovornikom sveopće Crikve, počelo posebno ljeto, posvećeno sv. Jožefu. Spomenuo je i kako je tom prilikom napisao apoštolsko pismo “Patris corde”, čiji je cilj bio “povećati našu ljubav prema ovomu velikomu svecu”. Sveti Jožef je izvanredan lik, ali istodobno “tako blizu našemu vlašćemu ljudskomu iskustvu”. Nije činio zvanaredne stvari, nije imao jedinstvene karizme, niti se činio posebnim u očima onih, ki su se s njim sastajali. Nije bio poznat, niti se bar čim isticao: Evandjelja ne prenosu niti jednu njegovu rič. Ipak je svojim uobičajenim životom postignuo ča izvanrednoga u Božji očima.
Bog gleda na srce (prisp. 1 Sam 16, 7), a u sv. Jožefu prepoznao je srce oca, sposobnoga davati i radjati život u djelatniku, ističe papa u poruki.
Zvanja imaju isti cilj: radjati i obnavljati živote svaki dan.
Gospodin želji oblikovati srca ocev i majkov: srca, ka su otvorena, sposobna za velike inicijative, velikodušna u darivanju samoga sebe, sućutenju u batrenju strahov i stalna u jačanju ufanja.
Svećeničtvo i posvećeni život su zato danas jako potribni, osobito danas u ovi krhki vrimeni pandemije, ka je donesla nesigurnosti i strahe za budućnost i smisao života. Sveti Jožef dojde pred nas svojom krotkošću, kot jedan od svecev iz susjedstva, a njegovo čvrsto svidočanstvo more nas peljati na našem putu, poručio je papa u poruki za Svitski dan molitve za zvanja.
Iz jedne sanje ...
Danas u noći,
a bilo je jur već jutro,
kada se počne sanjati,
imao sam i ja jedan san.
Već ne znam,
ča se je u njem godalo,
ali rečeno je ča,
da li meni ili sam ja to rekao,
i to već ne znam.
Ali rečeno je, da človik,
kada se narodi,
dobene jednu rič - a važno je bilo,
ča je tim mišljeno:
Ne samo nadarenost i sklonost,
nego jednu rič.
Ona je rečena u njegovo biće,
i je kotno geslo i lozinka za sve,
ča se dogodi.
Ona je snaga i slabost u istom.
Ona je nalog i obećanje.
Ona je obramba,
zaštita i pogibel.
Sve ča se onda tokom ljet dogadja,
je posljedica i učinkovitost ove riči,
je objašnjenje i ispunjenje.
A odvisi od toga,
da on, komu je rečena ova rič,
- to je svaki človik,
ar svakomu je jedna rečena -
nju razumi i se s njom sporazumi.
A morebit će biti ova rič temelj i podloga toga,
ča će sudac jednoč njemu reći.
po: Romano Guardini, 1. augusta 1964.