Draga dijecezanska obitelj!

Sestre i brati u Gospodinu!

Svetak svetoga Martina nas sve gane. Ov europski svetac kaže dalje od svojega vrimena, on ostaje imperativ za društvo i Crikvu, ohrabritelj za našu skupnu budućnost. Danas postoji mnogo nesigurnosti, siromaštva i straha. Mrzlo je postalo, mnogo svega potakne na premišljavanje. Ne bi bilo dobro, iskati hitre odgovore i batrenje, ponuditi rješenja, kih nije, rezignacija bi bila najčemernije.

“Mi moramo postati stručnjaki sastanka”, veli papa Franjo u svojoj prodiki prilikom otvaranja Sinodalnoga puta Crikve pred jednim ljetom u pogledu na Biškupsku sinodu 2023. Ča je sastanak, to nam je sveti Martin svojim žitkom jur unaprijed pokazao u trajnom kipu sastanka s prosjakom, smrzećim pred vrati Amiensa. Svaki sastanak potribuje otvorenost, hrabrost i pripravnost, dati se izazvati od povijesti bližnjega.

Sastanak na distancu nije moguć.

Kakovi su naši sastanki?

Pozivam Vas, skupa s manom usuditi se na tri sastanke.

1. Sastanak sa svitom.

Svit je postao kompleksan, pun izazivanja, za mnoge i preveliko opterećenje i izazivanje. Žitak je dostkrat opteretljiv i težak, i za mlade ljude. Hoće li biti nosive budućnosti? Stari ljudi, kim siromaštvo i odrecivanje nije tudje, ki su morali doživiti boj, pitaju se, kako će pojti dalje. Ki će se za me skrbiti i me podvarati? I ljudi u sredini žitka moraju doživiti, da nije već sve moguće i si ne moru sve dopustiti. Žitak je drag-skup, stanovanje je za mnoge postalo luksuz, zaduženja su velika. Mnogi ljudi se povuču, solidarnost i pažnja se zgubljaju, strahi se širu. A zvana toga: Pravo siromaštvo nije glasno, zvećega se sramuje.

Jučer smo još bili osvidočeni, da smo u tehniki, gospodarstvu i moralno nadmašili prošle epohe. Onda je došao jedan donle još nepoznat virus i nam je pokazao i nas bolje poučio. Globalizirani svit otkrio je našu ograničenost i odvisnost. Sve, ča je naše moderno društvo moralo u prošli ljeti prekonjati, nije bilo u našem programu napredovanja predvidjeno. Rast, pohitrenje, sigurnost, otvorenost, mir, zdravlje, dobrostanje, mnogo svega je postalo upitno. Boj usred Europe, inflacija, podražanje, rasprodaj resursov, ishasnovanje zemlje, promjena klime - problemi, izazivanja, ke ne moremo lako rješiti.

Iskanje krivcev doživljava boom, stare i nove urotne teorije i sumnjičenja se pomnožavaju, nepovjerenje u politiku i institucije se jača i pobudja. I Crikva ne ostaje od toga očuvana. Znanstvenosti su suspektne, ne malo ki si skroji svoju vlašću sliku o svitu. Društvo je velikim dijelom zbantovano i tvrdoglavo, svit je istrošen i nesiguran. Socijalna komunikacija preminila je naš svit, neprestano komuniciramo a ipak smo si tudji. Željimo razgovor a ipak ne razumimo jedan drugoga. Človik je postao transparentan, a u istu dob se zgublja strahopoštovanje prema človiku, on je tvorac žitka. Bog kot začetnik žitka je otpušćen i zrušen. Čini se, da je nepovezanost, a ne sastanak, nova formula za život.

Da li je to “dobro” pokopano, človik pozabljen, Bog porinut u beznačajnost?

Mi nesmimo žitku okrenuti hrbat.

2. Sastanak s Crikvom

Pred 20 ljeti, 1962. ljeta otvoren je Drugi vatikanski koncil. Ovo je bio prolom i napredak, morebit i preopterećenje za neke, ki si to od ovoga “staroga aparata”, od ove “prašne i uštarnute institucije” nisu već očekivali. Koncil je presenetio svit. Papa Ivan XXIII., ov “prelazni papa”, usudio se je ovo neplanirano. Koncil je imao dobavljivu moć, i za mnoga područja društva i žitka. Postavila su se velika pitanja, riskirao susret s modernom suvrimenošću, crikveni geto je razbit. Strahi su smanjeni, otudjenosti izmed Crikve i svita, izmed znanosti i Crikve, med ukorenjeni tradicijami i živim jerbinstvom nadvladane. Ivan XXIII. je bio posrednik u Kubanskoj krizi, papa Pavao VI. postao je glas med fronti Hladnoga boja. Ali on je bio i ta, za razumivanje se boreći, tumač Koncila. Od onda su papa Ivan Pavao I. sa svojim kratkim smihljanjem, Ivan Pavao II. sa svojom političkom vizijom, Benedikt XVI. sa svojim oštrim intellektom i papa Franjo sa svojom proročkom bezbrižnošću s mnogimi, ki se slažu, i s mnogimi, ki su drugoga mišljenja, prihvatili izazove Koncila. Sinodalni put kani uvjerljivo i pod novimi uvjeti nastaviti koncilsko djelo. Ravno naša biškupija, ka je koncilska dijeceza, ne smi se ovoga djela kratiti. Dosada smo nek slabo načinili domaće zadaće Koncila. Mnogo ča smo nek neodlučno zeli na ramena, prerado smo se bavili sa strukturami i “vrućimi željezi”. Sastanak dalje od Crikve je bio dostkrat otkazan. Ne rijetkokrat postala je Crikva još i zapreka za sastanak s Bogom. Mi smo postali meštri milovanja samoga sebe ter podležemo još i skušavanju, da gradimo Crikvu prez Boga. Govor o Bogu je slab, mnogi su prema Bogu mlačni. Prez sastanka s njim je žitak Crikve siromašan, plitav i nek kakov-takov.

3. Sastanak s budućnošću

Čini se, da je naše suočavanje s budućnošću pokvareno. Ča se smimo ufati, ča usuditi, komu moremo povjerovati? Kakov će biti žitak zutra? Sam li pripravan, investirati za budućnost? Tomu nisu potribni recepti, nego tomu su potribni eksperti, stručnjaki sastanka. Ča će dojti, to ne moremo fiksirati i točno odrediti, mi moremo doprinesti, da se ugoda. Potribne su prostorije žitka, kade se more stopliti. Mi nesmimo gledati, kako ljudi već ne moru dalje i propadaju, crkaju u siromaštvu i se na žitku smrzuju.

Kot Crikva stojimo pred velikimi zadaćami, prem svih znakov umornosti i potvaranja. Svit prez Boga nije nek bezbožan, nego i človika nedostojan - to ne velu samo teologi. Stoprv sastanak s Bogom učini nas sposobne, sastati se s bližnjim: i sa siromahi, betežnimi, premišljavajućimi, obrambe vridni, tudjinci, ismihavanimi, smrzećimi, svimi, ki sidu vani pred vrati žitka. Mi moramo biti vagabundi med Bogom i ljudi. Bratinstvo nije rič, ka je u modi, nego ona je imperativ. Pažljivost, iskrenost, poštovanje, slušanje, dijalog, veličina, da sami sebe postavimo u pitanje, ovo su samo neki osnovni preduvjeti, ki učinu sposobne za budućnost. Zahvalnost učini žitak bogat, solidarnost i pažnja daju človiku zrasti prik sebe. S pravom se od Crikve očekuje, vježbati ov Božji stil - to znači sastanak.

Prosim Vas, da se usudite na sastanak. Svit, ljudi, društvo, politika, Crikva nisu tako čemerni, kot mi to većkrat mislimo. Čuda je dobrih i čuda je dobroga.

Sveti Martin nije nevjeran i nas ne ostavlja. Ne bi mi morali kot sveti Martin aktivno vršiti čine ter otkrivati radost života? Srdačno Vas pozivam na skupno slavlje Martinje na dan sam i na predvečer u Željeznu ter Vas prosim, sudjelovati pri akciji solidarnosti “Prozori za smrzeće” u zimi naših od boja pogodjenih susjedov u Ukrajini.

“Bog plati!” za ov Martinov čin!

Željim Vam čuda hrabrosti, mirnoće i radosti, pred svim Božji blagoslov za to, ča će dojti.

+ Egidije Živković

željezanski biškup

slika: Heinz Ebner