Rič austrijanskih biškupov za advenat 2022.
Zbunjenje, nesigurnost, strahi i nejasna ćut, da se ide u tešku budućnost, ovo daje pečat žitku mnogih ljudi u našoj zemlji. Premjinjanje klime, ko se ćuti, pandemija, ka još nije prekonjana, boj u Ukrajini, energetska kriza, podražanje i inflacija sve već uzrokuju, da je žitak postao za mnogo koga pitanje, kako preživiti. Ne malo ki se ćuti preopterećen i reagira na to s rezignacijom ili agresijom. Jasno je: Situacije krizov tribaju odluke - u politiki, gospodarstvu ili javnom žitku, ali i u civilnom društvu. Pred svim je od nas svih potribna jasna odluka na skupnu suradnju, tako da nijedan nije zanemaren ili ostavljen. I u tom se kaže, smo li “sinodalna Crikva”, kako nam je to papa Franjo jasno naredio, Crikva u pažljivom suputničtvu s ljudi. Na početku adventa kanimo spomenuti četira temeljna držanja, da se zviranjak zaufanja u našem društvu ne isuši.
UŽIVLJAVANJE & SOLIDARNOST
Po mnogom socijalnom odsudjivanju i medjusobnom optuživanju, koga je bilo za vrime pandemije, je važno, da se nanovo nauči zaufanje jednih u druge. Vidili smo, da nas medjusobno odsudjivanje kot i bezobzirne i nepromišljene riči i geste razdvajaju i otudjuju. Suprotivno nam sućutenje daje spoznati, da slišimo skupa. “Biti človik” to nas povezuje - sa svom lipotom i ograničenošću, dostojanstvom i krhkošću. Karmelićanka Edita Stein, jedna od velikih ženskih likov 20. stoljeća, umorena je pred 80 ljeti u Auschwitzu. Ona je kot Židovka i kršćanka, pedagogica i boriteljica za prava žen upeljala pojam “uživljavanja” ter sama potom živila. Uživljavanje znači, umisliti se u situaciju drugih ljudi ter pogledati i viditi njihove potriboće i granice - njihove boli i strahe, njihove radosti i zbantovanja. Pravo uživljavanje pelja do pažljivih sastankov, ki i u teški situacija hrabru i podižu.
Apoštol Pavao piše u jednom od svojih pisam: “Nosite brime jedan drugoga.” (Gal 6,2a) Tomu su potribne žive i opterećive zajednice - obitelji, prijateljstva, farske općine, društva i socijalne inicijative. U zajednici doživimo, da smo većkrat oni, ki druge kroz teške čase nosu. A većkrat smo mi sami ti, ki tribaju pomoć. Ove “nosive zajednice” kanimo jačati. Gledeć stiske našega vrimena se čini, da nije ništ važnije, nego iskati i jačati ono, ča povezuje i združuje. Tim solidarnost već nije tudja rič.
ZAUFANJE & ZAUFANJE U BOGA
Nijednomu nije lako, izdržati momentane nesigurnosti i ona mnoga otvorena pitanja. Odakle dohadja sigurno ufanje, odakle prava i istinska životna radost? Svi poznamo ćut nemoći i umornosti. Zaufanje je svakako već od naivnoga optimizma. Ki živi puno zaufanja, ima jasnu vid i pogled na ozbiljnost neke situacije, ali se od toga ne daje ukočiti. Zaufanje daje hrabrost za djelovanje ter je dobavljivo i za druge. Velikom zahvalnošću gledamo na one mnoge ljude, ki se u zvanju ili dobrovoljnoj službi zalažu, batru, sprohadjaju, pomažu ili svojim darom ljude u nevolji potpiraju. Oni su svi za nas zviranjak ufanja.
“Ne zahitite zato zaufanja vašega.” Ovo ohrabrenje iz Pisma Židovom (10,35) hoćemo na srce položiti nam i svim, osebujno onim, ki ravno doživljavaju teške čase. Zaufanje je nutarnja, tiha, od Boga darovana snaga, ka otvara nove energije srca. Zaufanja puni ljudi jačaju jedni druge ter kot lijek djeluju u svoju okolicu. Oni imaju oči i srce, da upametzamu konkretnu nevolju, žalost i tugu - ter ovo u molitvi izručuju Bogu. On zna, ča nam je potribno. Zato ne othitimo naše zaufanje. Zaufajmo se u dobro, zaufajmo se u Boga!
OHRABRITI I PODIGNUTI SEBE I DRUGE
Advenat je za nas sve najdragocjenije vrime, da obnovimo zaufanje u batrenja punu nazočnost Božju. U njoj nam se otvara zviranjak svakoga zaufanja. Ona nije prazno obećanje, ar Bog se nanovo miša u naš ranjeni i nervozni žitak. Usred svakoga pogrišnoga stanja i pokvarenosti našega vrimena gledamo na Jezuša, Gospodina. On je naše personificirano zaufanje! U njem se je Bog na dotakljiv i ranjiv način upisao u našu ljudsku povijest. S njim je u svaku dob moguć novi početak, u svaku dob oprošćenje. Na Jezušu je i naše zaufanje utemeljeno, da mržnja i boj nimaju poslidnju rič, nego mir, ki more nadvladati i svako razdvojenje. S ovom sigurnošću moremo mi sami sebe i druge ohrabriti i podignuti. Svim ljudem u našoj zemlji željimo u ovom smislu blagoslovljen advenat!
slika: Pixabay