1. Štenje Knjige Izrek
Izr 31,10-13.19-20.30-31
|
1. Štenje Knjige Izrek
10 Vrla žena! Gdo će ju najti? Vridna je više nego sve djundje. 11 Srce nje muža se zaufa va nju, ne manjka mu dobitka. 12 Ona mu čini dobro, a ne zlo, sve dane života svojega. 13 Skrbi se za vunu i lan, i posluje marnimi rukami. 19 Prelice zgrabi nje ruka, prsti joj vreteno držu. 20 Siromahu dlan svoj otvara, ruke pruža ubogomu. 30 Lažna je milina, prelazna lipota; žena, ka se boji Boga, zaslužuje hvalu. 31 Hvalite ju zbog prinosa nje ruk, neka ju slavu nje djela na varoški vrati. |
2. Štenje Prvoga pisma sv. Pavla Tesaloničanom
1 Tes 5,1-6
|
2. Štenje Prvoga pisma sv. Pavla Tesaloničanom
1 Braća! A za vrime i za uru vam nij po-tribno pisati. 2 Ar sami dobro znate, da će dan Gospodinov dojti kot tat u noći. 3 Dokle se ljudi još pominaju za mir i sigurnost, navali na nje nenadijano propadanje, kotno boli na majku u ufanju, i ne moru mu se ugnuti. 4 Ali vi, braća, ne živite u škurini, da bi vas mogao on dan kot tat presenetiti. 5 Vi ste naime svi di-ca svitlosti i dica dana. Mi ne slišimo noći ni škurini. 6 Zato ne spavajmo kot drugi, nego virostujmo i budimo trizni. |
U onom vrimenu reče Jezuš svojim učenikom ovu priliku:
14 “Bit će onako, kot kad človik putujući iz doma, dozove
sluge svoje ter im izruči imanje svoje.
15 I jednomu je dao pet talentov, drugomu dva, a tretomu
jednoga: svakomu prema njegovoj moći, i odmah je
prošao na put.
16 Otišao je on, ki je pet talentov primio, i tržio je s njimi
i pritržio drugih pet.
17 Takaj je i on, ki je primio dva talente, pritržio druge dva.
18 A ki je primio jednoga, prošao je i iskopao zemlju i shranio
pinez gospodara svojega.
19 Po dugom vrimenu pak dojde gospodar ovih slug, i držao
je račun s njimi.
20 I pristupivši on, ki je pet talentov primio, donesao je drugih
pet talentov govoreći: ‘Gospodine, pet talentov si mi
naprikdao, nut, ja sam s njimi pritržio još pet.’
21 Reče mu gospodar njegov: ‘Veseli se, dobri i vjerni sluga!
Kad si bio vjeran u malom, postavit ću te nad mnoga! Poj
nutar u veselje Gospodina tvojega.’
22 Pristupi pak i on, ki je dva talente primio, govoreći:
‘Gospodine, dva talente si mi naprikdao, nut ja sam
pritržio još dva!’
23 Reče mu gospodar njegov: ‘Veseli se, dobri i vjerni sluga!
Kad si bio vjeran u malom, postavit ću te nad mnoga! Poj
nutar u veselje Gospodina tvojega!’
24 Pristupi zatim i on, ki je jedan talenat primio i reče:
‘Gospodine, znam, da si oštar človik; žanješ, kade nisi
sijao, i spravljaš, kade nisi vijao.
25 I bojeći se išao sam i shranio tvoj talenat u zemlju; nut
ovo ti je, zami, ča je tvoje.’
26 A Gospodin njegov mu odgovori: ‘Ništvridni i lijeni
sluga! Znao si, da žanjem, kade nisam sijao, i spravljam,
kade nisam vijao!
27 Zato bi bio morao pinez moj naprikdati pineznikom, i
onda bih ja došavši prijeo s dobitkom, ča je moje!
28 Zamite mu dakle ta talenat i dajte ga onomu, ki ima
deset talentov.
29 Ar svakomu, ki ima, zet će se i ono, ča ima.
30 A nevaljanoga slugu hitite van u vanjsku škurinu; onde
će biti plač i škripanje zubi!”
Pripjevni psalam
Ps 128 (127),1-2.3.4-5
|
Blaženi su svi, ki se boju Gospodina.
1 Blažen je svaki bogabojeći, * ako koraca po staza njegovi. 2 Od ploda ruk svojih hoćeš se hranit, * blažen ćeš biti i dobro uživat.
3 Žena će tvoja kot trs biti rodna * u soba stana tvojega. Sini tvoji kao mladice masline * oko stola tvojega.
4 Glej, tako će biti muž blagoslovljen, * ki Boga strahom poštuje. 5 Iz Siona neka te Bog blagoslovi, * da sriću Jeruzalemu budeš viditi mogao * sve dane žitka svojega. |
Evandjelje 33. nedilje kroz ljeto prenosi nam prispodobu o talenti. Ona je tako diboko ušla u našu kulturu, tako da za svakoga človika, ki pokazuje nekakovu posebnu sposobnost, jednostavno velimo, da je talentiran za nešto.
Rič je o velikoj količini novca. Jako velikoj, ka svakomu človiku more postati izuzetan početni kapital. I kako vidimo, nijedan nije ostao prez bar jednoga talenta. Svi su dobili nešto, odvisno od volje gospodara, ali nijedan nije ostao prez bar čega. Za svakoga kršćana je osnovni dar, talenat, to ča je kršćen, ter tako uživa biti dio Tijela Kristuševoga, ima dio u neizmjernom izvoru milosti, ka nam je zaslužena na Križu Kristuševom. To si je dobro posvistiti, posebno u oni situacija, kada osoba sumnja u sebe, vlastite mogućnosti ili vlastitu vridnost. Zato i opomena onomu, ki je rasprudio jedan talenat zapravo zvuči ohrabrujuće. Tribalo ga je samo odnesti u banku i založiti. Za početak je svakomu dovoljno, ispuniti svoje dnevne dužnosti, male stvari, neopažene i to će jur uroditi svojim plodom. Ispiglano rublje, popravljena pipa/čep, pokošena trava ili skuhani objed, napisana domaća zadaća, imaju svoju veliku vridnost pred Gospodinom Bogom.
Gospodar je otputovao, i nije ostavio uput, kako se mora djelati s talenti. Bog ima veliko povjerenje u nas i nam ostavlja slobodu, da s njegovimi dari raspolažemo. Jednako tako nam je u ovoj prispodobi dao i vrlo jasno upozorenje, ča će se dogoditi, ako ne iskoristimo priliku, ka nam je darovana. Nikada se ne smi zaboraviti činjenica, da ćemo na kraju svojega života biti pitani, kako smo živili, upotribljavali dare i da nije svejedno, kakov ćemo odgovor dati. Naša vječna sudbina odvisi od toga.
Komentirajući ov odlomak evandjelja sv. Ivan Zlatousti zaustavlja se na rečenici: „Gospodine, znam, da si oštar človik; žanješ, kade nisi sijao, i spravljaš, kade nisi vijao.“ Tumačeći tu rečenicu, on govori, kako sve ono, ča smo dali siromahom, već ne pripada nam, ali niti siromahom, nego Gospodinu Bogu. Tako naš dar, dobrota učinjena onim, ki su u nevolji, postaje ne samo dar njim nego i dar Gospodinu Bogu. Ov detalj nam je jako važno spomenuti ovu nedilje, kada se po odluki sadašnjega pape Franje, slavi Nedilja siromahov.
Po riči Gospodinovoj ćete siromahov imati uvijek uza sebe. I oni tribaju našu skrb i dobrotu. Od najjednostavnijih djel milosrdnosti do odlučnih akcijov, ke idu prema tomu, da se svakomu omogući dostojan život. To ne znači, da nijedan ne smi biti bogat, ar bogatstvo nigdir nije zabranjeno u Svetom pismu, nego znači, da se svakomu pruži prilika, da upotribljenjem svojega talenta ili talentov more dojti do prilike, da se skrbi sam za sebe.
Iako siromaštvo more biti dragovoljno izabrani oblik života, posebno za redovnike, ono je uvijek opomena, da budemo Bogu zahvalni za ono, ča imamo, koliko god bi si mislili, da je samo plod našega djela i truda. I mnogi drugi su vridni i marljivi ter nimaju dovoljno za život. Iako siromah nije bolji od drugih, zato ča ima manje, kako su mislili zagovorniki nekih krivih ideologijov, on je svakomu kršćanu prvi pred okom kot glavni znak služenja Gospodinu.
Na nami je, kako ćemo upotribiti svoje talente, pred nami je toliko očitoga, a svitlo Duha Svetoga neka nas uputi na najbolji put.
Uvodna molitva
Iščekujući slavni dolazak Gospodinov, upravimo Bogu svoje molitve.
Prošnje
Gospodine usliši nas.
Završna molitva
Gospodine, znamo da ćeš dojti suditi žive i mrtve. Pomozi nam da ne budemo stali pred tobom s praznimi rukami. To te prosimo po Jezušu Kristušu, Gospodinu našem.
Amen.