¹ U onom vrimenu projde Jezuš prik morja Galilejskoga,
ko se zove i Tiberijadsko.
² I naslijedovaše ga velika množina, ar je vidila čuda, ka
je činio na bolesniki.
³ Jezuš je prošao gori na brig i sjeo onde s učeniki svojimi.
⁴ Biše pak blizu Vazam, židovski svetak.
⁵ Kad je Jezuš podignuo oči i vidio, da velika množina
dohadja k njemu, reče Filipu: “Odakle ćemo kupiti kruha,
da ovi budu imali jisti?”
⁶ Ovo pak reče skušavajući ga, ar je sam znao, ča će učiniti.
⁷ Odgovori mu Filip: “Za dvisto dinarov kruha nij dosta, da
svaki i samo malo dostane!”
⁸ Reče mu jedan od učenikov njegovih, Andrija, brat Šimona
Petra:
⁹ “Ovde je jedan dičak, ki ima pet jarčenih hlibov i dvi ribe;
ali ča je to za tolike?”
¹⁰ Jezuš reče: “Posadite ljude!” Bilo je naime mnogo trave
na onom mjestu. I sjelo je muži na pet tisuć po broju.
¹¹ Tada je Jezuš zeo hlibe i davši hvalu, razdilio je je onim,
ki su se posadili; istotako i od rib, koliko su htili.
¹² Kad su se nasitili, reče učenikom: “Poberite kusiće, ki su
preostali, da se ne pokvaru.”
¹³ Pobrali su je dakle i napunili dvanaest košar kusićev od
pet jarčenih hlibov, ki su ostali onim, ki su jili.
¹⁴ Kad su ovi ljudi vidili čudo, ko je Jezuš učinio, govorili su:
“Ovo je zaistinu on prorok, ki ima dojti na svit!”
¹⁵ A Jezuš, kad je doznao, da hte dojti, da ga silom postavu
za kralja, projde opet sam na brig.