Opisujući izgon prodavačev i minjačev iz crikve i Jezušev boravak u Jeruzalemu na svetak Pashe, sveti Ivan će zaključiti, da se Jezuš nije povjerio niti onim, ki su vjerovali u njega “ar je sve dobro poznao.
I nij mu bilo potribno, da gdo svidoči za bilo koga človika, ar je sam znao, ča je u človiku”. Ove riči pomoru razumiti i sam dogodjaj “čišćenja” crikve, ar tršci i minjači su izignani ne samo, da se prepriči oskrunjivanje Božjega svetišća, nego zbog veće čistoće človika, ki je istinska Crikva Božja.
 

Zaista, mi ljudi ne znamo, ča sve nosimo u sebi. Najgorje je, da se navikavamo na takovo onečišćenje, ko doslovno držimo normalnom popratnom stvarnošću ljudskoga života. Kot da bi bilo normalno, da nam je duša puna prašine samo zato, ar je takovo društvo, u kom živimo. Vjerojatno zanemarujemo, osloboditi dušu od praha.
 

Jezuš je znao, ča je u človiku, i je htio, da svaki človik otkrije, ča ima u sebi. Najprije da otkrije, da je u človiku mjesto klanjanja Bogu, mjesto intimnoga i duhovnoga obilja. Jezuš je izgonom tršcev iz crikve pokazao, da postoji red vridnosti, i nije dobro, da ga človik okrene, ar trpi sam človik. Ako želji sebi dobro, ne smi instrumentalizirati Boga, ča mi ljudi gusto činimo. Podredili smo Boga ne svojemu istinskomu dobru, nego zaslušku i lakšemu životu. I to sve pod krovom služenja njemu i njegovomu poštovanju, kot prodavači i minjači u crikvi.
Ako triba i onečistiti se, samo da imamo korist, izvlačimo valjan izgovor. Ako triba i identitet izgubiti, samo da ta gubitak novcem naplatimo, sve nam je opravdivo. Jezuš ne dopušća, da mi očevinu onečišćujemo, ar onda gubimo tlo pod nogami, sinovski identitet, svist da smo dica Božja.
 

Korizma je idealno vrime, da pogledamo u svoju nutrinu i saznamo, ča je u nami. Ona je vrime, da to ča je u nami dopeljamo u red pod budnim okom onoga, ki zna, ča je u človiku. Zamolimo ga, da nam pomore, upoznati svoju nutrinu i sve nje skrovitosti. Izbacimo beskorisno i nekorišćeno, a zadržimo ono, ča je potribno za istinski vjernički život.
Oslobodimo se strahov, čemernih spominkov, škodnih težnjev i ambicijov, površnosti i nečistih misli, zlih nakanov i zlih djel, strasti i poželjenja. Koliko je u nami gnjiloće, izgubljenoga vrimena, grubosti, psovkov, frustracijov, hladnoće, narušenih odnosov, nemira, duhovnoga nereda, svake vrsti nemara.

Prihvatimo put korizmene poniznosti i dajmo se od Jezuša poučiti, da smo crikva Božja, kot je bilo i njegovo tijelo. Neka nas on očisti i posveti za istinsko duhovno bogoslužje. Kada Božjom pomoću očistimo dušu, onda doznamo, da ona bolje funkcionira.